Klice – izvor života i zdravlja
MLADE KLICE -zivotna snaga.Hladnije vreme nije razlog da ne jedemo sveže povrće. Klice tj. izdanci iz semenki su „povrće“ koje možemo jesti u zimsko doba, ali i tokom cele godine. Osim što obogaćuju jelovnik zimi, klice donose u kuhinju potpuno novi doživljaj ukusa. Jer, paleta njihovih ukusa proteže se od slatkastog, preko orašastog do pikantnog i začinjenog ukusa.Izdanci su neobično zdravo povrće, puno vitamina i minerala, koje je uvek dobro jesti i lako uzgajatii .Izdanci su žive biljke u punom rastu. Gotovo su svi izdanci prijatnog ukusa, samo su neki, na primer od gorušice, rotkvice, kopra, celera i peršuna, poprilično ljuti da se koriste više kao začin nego kao namirnica, recimo u salati.
KAKO IH KLIJATI?
Klijanje je jednostavno. Sve klice se uzgajaju na sličan način.
Vrlo je jednostavno, iako vam se može dogoditi da vam ne uspe od prve. Ako vam je previše vlage seme najčešće poplesnivi, umesto da proklija. A ako je vlage premalo, seme će ostati suvo i uopste neće klijati. Budite uporni i pokušajte ponovo!
Semenke proberite, odstranite oštećene, pa u litru mlake vode stavite kasiku sitnih semenki ili trećinu soljice krupnijih. Potapanje traje nekoliko sati ili, najčešće, preko noći na tamnom i mlakom mestu. Sledeće jutro semenke ocedite, vodu nemojte baciti jer je u nju prešlo mnogo vrednih sastojaka (iskoristite je za zalivanje biljaka).
Proklijalo semenje pažljivo isperite pod mlazom mlake vode, dobro ocedite i stavite u teglu. Pokrijte gazom, koju pričvrstite gumicom. Stavite na mračno mesto i ispirajte dva-tri ili više puta na dan (kroz gazu), vodeći računa i o vremenu – ako je vlažno i hladno, ispirajte ređe, ako je leto u vrućina, onda ispirajte češće. Nakon što isperete klice i ocedite vodu, teglu s gazom stavite ukoso (donji deo tegle neka bude na malo višem delu) kako bi se i ostatak preostale vode iscedio. Klice u ovoj fazi moraju biti samo vlažne, ne i potopljene u vodu. Nemojte zaboraviti redovno ispirati klice, jer tako uklanjate plesan i potencijalno štetne mikroorganizme!
Nakon nekoliko dana (pogledajte u tablici) proberite klice, te bacite semenke bez klica.Da li je izdanak dobar vidjet ćete i prema duzini. Neke izdanke pre upotrebe možete izložiti suncu da se pojave i zeleni listići.
Nakon svakog klijanja teglu dobro isperite i sterilizirajte (prokuvajte kao za zimnicu). Gazu prokuvajte.
Klice uvek čuvajte u frizideru, a pre konzumiranja isperite ih vodom. Pri klijanju oslonite se na svoj vid, miris i ukus pri ocjenjivanju svežine klica. Ako osetite miris plesni – nemojte konzumirati.
KLICE PŠENICE
– sadrže belančevine, kalijum, natrijum, magnezijum, vitamin E i vitamine B kompleksa
– podsticu metabolizam, otklanjaju stres,neizostavno se preporučuju u ishrani dece i starijih osoba ,naravno kao i svim satosnim grupama najvitalnije i od sustinskog znacaja za nase celokupno zdravlje i vitalnost-psenica je jednostavno nezamenljiva
KLICE ZOBI(OVAS)
– sadrže belančevine, masnoće, vitamine B1, B2, i B6, kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum
– jačaju organizam, koriste se u lečenju neplodnosti kod životinja
– ukusne su sirove u svim kombinacijama presnih nadasve zdravih obroka
KLICE SUNCOKRETOVIH SEMENKI
– sadrže kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, minerale u tragovima, vitamin B1, B2 i E, visok procenat nezasićenih masnih kiselina
– ukusan su dodatak salatama, namazima, voćnim jelima i poslasticama ,jednostavno kao i samo zrno suncokreta predstavljaju neizostavnu i osnovnu namirnicu prilikom zdrave presne ishrane.
KLICE BADEMA
– sadrže kvalitetne nezasićene masne kiseline, te vitamin E
– povećavaju vitalnost organizma
– ukusan su dodatak frapeima, voćnim i slanim salatama
KLICE LEBLEBIJE,SLANUTKA(NAUTA)
– sadrže belančevine, ugljenehidrate, gvozdje i elemente u tragovima te vitamine A, B,nutrijenete koji uspostavljaju ravnotezu u nasem organizmu
– jačaju funkciju gušterače, želuca i srca
KLICE SUSAMA
– sadrže nezasićene masne kiseline, lecitin, kalcijum, fosfor, magnezijum i elemente u tragovima, a od vitamina A, B i E
– deluju kod stresa i pomanjkanja hranjivih sastojaka
– ukusan su sirovi dodatak salatama, raznim supama presnim corbama, sokovima od povrća, zdravim presnim poslasticama, a možete ih i suve dodavati
KLICE BROKOLIJA
– sadrže sulfurafan i druge antioksidanse, niz vitamina i minerala
– potpomažu lječenje nekih vrsta karcinoma te drugih bolesti
– ukusan su dodatak sokovima, salatama ,supama….
KLICE BUNDEVINIH SEMENKI
– sadrže visok procenat nezasičenih masnih kiselina, belančevine, cink, kalcijum, fosfor, vitamine B grupe i vitamin C
– jačaju imuni sistem,efektivno pomažu pri oboljenju prostate
– jedu se sveže ili susene; ukusan su dodatak namazima, supama ili kao grickalice
KLICE PASULJA(DOMACEG)
– obiluju belančevinama,komponenete koje obezbedjuju ravnotezu organizma
– podstiču probavu i eliminaciju suvišne tecnosti
– ukusan su dodatak salatama, umacima i supama
KLICE GRAŠKA
– sadrže belančevine,komponenete koje obezbedjuju ravnotezu organizma
– odrzavaju stabilan nivo šećera u krvi
– ukusan su dodatak salatama, presnim suama i corbama…
KLICE SOCIVA
– sadrže belančevine, cink, fosfor, mangan, natrijUM, selen,gvozdje, vitamine A, B, C i E
– deluju kao diuretik, jačaju srce i imunološki sistem
– idealan su dodatak sokovima od povrća, i salatama
Ja redovno zimi klijam suncokret grčko seme i bundevino seme i dodajem ih u svežu salatu od kupusa ,šargarepe i cvekle.Meni se sviđa i preporučujem je i vama.
Samo treba posvetiti malo vremena i truda pa na dohvat ruke imati prirodni lek za sve bolesti , ilipreparat za jacanje organizma ukoliko si zdrav.
Interesuje me sledece…
Da li bih mogao da klijam grasak koji je predhodno zamrznut, bio u zamrzivacu? Preko leta sam imao podosta graska pa sam sve skladistio u kesicama pa u frizider.
Ako ne moze, koji je najadekvatniji nacin cuvanja graska preko zime da bi mogao da se klija?