Veoma loš uticaj rada u noćnim smenama na zdravlje čoveka!

Mnogi poslovi se obavljajuju i po noći, u vreme koje nam je našim cirkadijalnim ritmom namenjeno za spavanje. Negde proizvodnja ne smije biti prekinuta (zbog profita naravno) ili se neke delatnosti jednostavno obavljaju i po noći poput hitne službe, baš poput nekih drugih uslužnih delatnosti koje se obavljaju čitavih 24 sata na dan, odnosno u tri smene. Upravo rad u noćnoj smeni predstavlja težak udarac na naše zdravlje, on stvara odstupanja u cirkadijalnom ritmu što je povezano s kardiovaskularnim, metaboličkim i probavnim poremećajima. Novije studije noćni rad povezuju i sa rakom dojke i jajnika.

Većina nas koji se ne naspavamo dovoljno i kvalitetno po noći se oseća loše čitav idući dan, sad probajmo zamisliti kako je ljudima koji ne samo da ne spavaju nego još moraju i raditi. Mnogi (koji to mogu izdržati) to obavljaju čitav svoj radni vek.

Kako navodi jedna studija, posledice su teške:
“Rad u smenama, noćni rad posebno, može imati negativan uticaj na zdravlje i dobrobit radnika, jer može izazvati: (a) poremećaje normalnih cirkadijalnih ritmova psihofizioloških funkcija, počev sa ciklusima spavanja/buđenja; (b ) smetnje radnog učinka i učinkovitosti u odnosu na 24-satno razdoblje, s posledičnim grešakama i nesrećama; (c) poteškoće u održavanju uobičajenih odnosa i na porodićnom i društvenom nivou, s posledičnim negativnim uticajima na bračni odnos, zaštitu dece i socijalne kontakte; (d) pogoršanje zdravlja koje se može manifestovati u poremećajima spavanja i prehrambenim navikama i, na duge staze, s težim smetnjama, pretežno u gastrointestinalnim (kolitis, gastroduodenitis i peptički ulkus), neuro-psihičkim (hronični umor, anksioznost, depresija) i kardiovaskularnim (hipertenzije, ishemijske bolesti srca) funkcijama. Osim toga, smene i noćni rad mogu imati specifične negativne učinke na zdravlje žena, kako u odnosu na njihove posebne hormonske i reproduktivne funkcije, tako i na njihove porodične uloge. Procenjeno je da će oko 20% svih radnika morati napustiti rad u smenama u vrlo kratkom vremenu, zbog ozbiljnih poremećaja, oni koji ostanu raditi u smenama pokazuju različite nivoe lošeg prilagođavanja i (ne)tolerancije, koje se mogu očitovati više ili manje u različitim vremenskim razdobljima i s različitim intenzitetom. U stvari, učinci takvih stresnih okolnosti mogu varirati među radnicima u smenama u odnosu na mnoge “intervencijske varijable” uzimajući u obzir pojedine činioce (npr. dob, osobine ličnosti, fiziološke osobine), kao i radne situacije (npr. radna opterećenja, raspored smena) i različite socijalne uslove (npr. broj i dob dece, stanovanje, putovanje na posao).”

Dakle, evidentno je da rad u noćnoj smeni posebno utiče i na zdravlje žena, posebno to ističu studije koje povezuju noćni rad s povećanim rizikom od raka dojki ili jajnika. Tako studija univerziteta Queen iz Kanade utvrđuje da su žene, koje su radile 30 ili više godina u noćnoj smeni, imale dvostruko veći rizik za razvoj karcinoma dojke u upoređenju sa ženama koje su radile manje godina tokom noći. Stoga je ustanovljeno da hormon melatonin koji se luči u najvećim količinama noću kada ljudi spavaju, najvećim delom utiče na zaštitu od raka dojke. Inače melatonin je prirodan hormon, luči ga naš mozak i prazna creva (dakle na spavanje treba ići praznog stomaka), koji regeneriše naše telo, podmlađuje ga i deluje kao izuzetno jak atioksidans (razarač kancerogenih ćelija).

Rad u smenama ne utiče samo na spavanje već i na mnoge zdravstvene rizike uključujući i na razvoj raka. U ovoj studiji, naučnici su istraživali jesu li noćne smene povezane s povećanim rizikom od raka dojke kod 1.134 žena s rakom dojke i 1.179 žena bez bolesti, ali u isto doba. Žene, koje su radile razne različite poslove, ispitivane su o njihovim uzorcima rada u smenama kroz celu svoju radnu istoriju, a bolnički zapisi su korišćeni kako bi se utvrdili tipovi tumora. To može biti važno, kažu autori, jer faktori rizika variraju zavisno od osetljivosti hormona i hormona spavanja melatonina; poremećaj koji je bio uključen kod većeg rizika od raka dojke među noćnim radnicima u smenama može podstaći proizvodnju estrogena. Takođe, rizik je bio veći među onima čiji su tumori osetljivi na estrogen i progesteron.

Takođe je značajna studija gde su američki naučnici otkrili vezu između rada u noćnim smenama i rizika od razvoja raka jajnika. Istraživači su promatrali 1.101 žena sa naprednim karcinomom jajnika, 389 s graničnim ili početkom bolesti i 1.832 žena bez bolesti. Analiza prikupljenih podataka pokazala je 24% veći rizik od uznapredovalog raka i 49% veći rizik od ranog stadijuma bolesti za noćne radnice u poređenju sa onima koji su radili tokom dana. Istraživači takođe napominju da su rezultati bili značajni samo za žene iznad 50 godine, a uzročnik tome jeste što je organizam starijih žena bio više kontaminiran raznoraznim otrovima (konzumacija cigareta, kafe, alkohola…) u dužim vremenskim intervalima od njihovih mlađih koleginica.

Moramo istaći i istraživanje koje je obuhvatilo 2 miliona ljudi koje otkriva da rad u smenama može dramatično povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Radnici koji rade u smenama imaju gotovo 25% veću verovatnoću od razvoja ovih problema dok radnici koji rade u noćnim smenama imaju najveći rizik od 41%. Ljudi koji rade u smenama takođe imaju i viši nivo nezdravog ponašanja poput konzumacija hrane-smeća, lošeg spavanja i ne vežbanja, koje se povezuje sa srčanim problemima. No, naučnici su i to uzeli u obzir, a prekomerna stopa rizika je ostala.

Neki poslovi koji se obavljaju noću su izuzetno fizički teški, dok drugi, poput kontrolora leta, zahtevaju vrlo veliku koncentraciju.
Ovo istraživanje je najveća analiza rada u smenama i verovatnoće vaskularnih problema, uključujući srčane, moždane udare i angine. Za rad u smenama je odavno poznato da remeti telesni sat i da je povezan s povišenim krvnim pritiskom, visokim holesterolom i dijabetesom, no ukupni učinak na zdravlje kardiovaskularnog sistema nije bio jasan.

Tim međunarodnih naučnika analizirao je rezultate 34 studije koje uključuju 2.011.935 ljudi s ciljem istraživanja da li je rad u smenama povezan s vaskularnim problemima. Naučnici upućuju da bi svi radnici u smenama, posebno oni koji rade u noćnim smena, trebali obratiti dodatnu pažnju na svoje zdravlje, posebno putem zdravih prehrambenih navika i telesnog vežbanja.

Sasvim je normalno da nismo mogli naći nikakve dokaze o tome da rad u smenama, poglavito da rad u noćnim smjenama ne škodi ljudskom zdravlju. Naprotiv, sve je veći broj rastućih dokaza koliko je takav rad štetan. Svima onima koji su primorani na takav rad savetujemo da razmisle o promeni svog posla, a ukoliko to nije moguće da posebnu pažnju posvete svom zdravlju i da uz pravilnu ishranu i vežbanje razmisle i o zdravoj religioznosti kako bi se rešili nagomilanog stresa i kako bi možda smanjili šanse od razvoja teških bolesti ili poremećaja.