Heljda – čuvar zdravlja

Heljda, ajdina (Fagopyrum sagittaium) – poreklom je iz centralne Azije. Plod je zrno trouglastog oblika koje služi isključivo za ljudsku ishranu. Naučno je utvrđeno da je zdrava i lekovita biljka. U narodnoj medicini heljda se koristi kao hrana i napitak.. Prema botaničkoj klasifikaciji heljda nije žitarica, ali se svrstava u tu grupu namirnica zbog sličnosti hranljivog sastava i načina pripreme. Naziva se crnim žitom. U stvari je zeljasta biljka iz roda Fagopyrum, srodna rabarbari.

Heljda ima sve dobre osobine kao i integralne žitarice, osim toga bogata je lizinom, esencijalnom aminokiselinom. Semenke su suve i sastoje se iz dva dela: unutrašnji koji se koristi u ishrani i spoljna opna koja se koristi za punjenje jastuka. Heljda je hranljiva i energetska namirnica, siromašna je masnoćama i kalorijama. Ona snaži i zagreva. 100 grama jestivog zrna daje 335 kalorija. Vrlo je bogata hranljivim sastojcima, mineralima i vitaminima. Najbogatija je ugljenim hidratima, belančevinama i biljnim uljem. Sadrži proteine nalik na gluten (11,5–12%), zasićene masne kiseline, biljno ulje (do 2,5%), ugljene hidrate (do 85% skroba). Sadrži minerale: kalijuma (218 mg), fosfora (254 mg), kalcijuma (21 mg), magnezijuma (85 mg), gvožđa (3,2 mg), natrijuma, selena i fluora. Sadrži i mikroelemente: jod, cink, brom i dr. Sadržaj vitamina je sličan ostalim žitaricama. Ima skoro sve vitamine grupe B (naročito niacina), a posebno vitamin E (3,7 mg) i rutin koji utiče na krvni sistem i nervne ćelije. Sadrži i esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi kao i rutin supstancu vitamina P. Sastojak heljde je i agrimin koji smanjuje rizik sterilnosti. Heljda je lako probavljiva i mogu je koristiti lica sa poremećenom probavom. U ishrani se koristi zrno i brašno.

Seme heljde u kulinarskom smislu, veoma je ukusno i vredno. Heljda se koristi u obliku heljdine kaše… Koristi se samo oljušteno zrno. Brašno heljde je vrlo ukusno i hranljivo. Heljdino brašno često se koristi i kao dodatak drugim vrstama brašna. Brašno heljde je više crno nego belo. Koristi se u slatkoj i slanoj varijanti. Iako je bogata ugljenim hidratima, lako je probavljiva, ne podiže nivo glikoze u krvi, pa je pogodna, kako za lica s poremećenom probavom, tako i za dijabetičare. U restoranima se nudi kao poseban specijalitet.

U Rusiji skoro svaka porodica počinje dan sa kašom. Jede se kaša od heljde, pirinča, prosa, kukuruza… One se pripremaju u vodi, slane ili slatke. Jedu se kao poseban obrok ili kao dodatak drugim jelima.
Lekovita svojstva: jača organizam, podmlađuje krvne sudove, otklanja umor, zagreva, isušuje, povećava cirkulaciju u rukama i nogama, izgrađuje krv, povećava lučenje urina. Odlična je za pamćenje i koncentraciju (naročito za starije osobe). Snižava pritisak, leči arteriosklerozu i zatvor. Delotvorna je i u lečenju bolesti pluća i bubrega. Preporučuje se osobama s probavnim smetnjama, rekonvalescentima i starijim osobama. Doprinosi pravilnom radu creva, pogodna je za vegetarijansku ishranu (jer sadrži znatan procenat proteina).

Heljda sa kupusom

Sastojci:
– 150 g heljde potopljene preko noći
– 1/2 sitno izrezanog kupusa
– 1 kašičica kima mlevenog ili istucanog u avanu
– 2 kašike začina 2
– 3 cvekle
– malo narendanog celera
– so

Priprema:
Namočenu heljdu oprati u vodi, ocediti, dodati kim i začin. Cveklu oguliti, narendati, takođe i celer. Kupus sitno izrezati, pomešati sa heljdom, dobro promešati, po potrebi dosoliti.

Slatki ručak od heljde

Sastojci:
– 50 g heljde, namočene u vodi preko noći
– 2 kašike sitno mlevenog rogača
– 3 kašike mlevenog oraha
– 1/3 kačičice muškatnog oraha
– 1 kašika meda
– 4-5 bresaka

Priprema:
Heljdu iscediti. Sve sastojke staviti u ručni blender i samleti. Po želji dodati 3-4 kašike klica od pšenice ili ovsa.