mar
17
2014

Zdrave navike i podmlađivanje

ZDRAVE NAVIKE 31

Vrlo je važno znati da se konzumiranjem zdrave hrane i upražnjavanjem zdravih navika čovek podmlađuje – odnosno proces starenja se usporava i osoba izgleda mlađe od svojih vršnjaka koji nedovoljno upražnja vaju zdrave navike. Najpoznatije istraživanje na ovu temu jeste ono iz Kalifornije kada je u periodu od devet godina analizirano 7.000 ljudi u odnosu na sedam zdravih navika koje ovde navodimo:

1. San sedam do osam časova
2. Bez jela između obroka
3. Redovno doručkovanje
4. Održavanje pravilne težine
5. Redovno vežbanje
6. Izbegavanje alkohola
7. Ne pušiti

Dakle, u periodu devet godina ovi ljudi su praćeni vezano za upražnjavanje ovih sedam zdravih navika. Nakon tog perioda, uočeno je da je smrtnost među onima koji su upražnjavali tri zdrave navike ili manje bila čak 20%, dok je među onima koji su upražnjavali svih sedam navika bila samo 5%.

ZDRAVE NAVIKE 41Drugi aspekt koji je praćen jeste “zdravstvena starost”. RezultatI ovog istraživanja vezano za zdravstvenu starost ukazuju da na primer, osoba stara 30 godina koja upražnjava dovoljno zdravih faktora načina života može da ima isto zdravlje ili fiziološku starost kao prosečna osoba od 19 godina, što se primećuje i na njegovom izgledu (izgleda 11,1 godina mlađe). Onda kažemo da ta osoba ima “zdravstvenu starost” od 19 godina. Sa druge strane, druga osoba stara 30 godina, koja nije vodila zdrav život, može da ima daleko veću zdravstvenu starost, i da ima izgled i zdravlje kao da joj je 37 godina (izgleda starije 16,9 godina). Drugim rečima, zdravstvena starost čoveka mo že da bude manja ili veća u zavisnosti od broja faktora načina života koje je usvojila.

U nastavku ćemo nešto više reći o pomenutim zdravim navikama koje su bile preporučene ljudima u ovom istraživanju.

1. SAN SEDAM DO OSAM CASOVA.Naše zdravlje je povezano sa prirodom koja nas okružuje. Ako želimo da dostignemo optimalno zdravlje treba da pratimo prirodniri tam koji je uspostavljen. U našem organizmu postoje razni bioritmovi, kao na primer mesečni (kod žena), a najvažniji je cirkadijalni ili dnevni ritam koji prati izlazaki zalazak sunca. Obnavljanje i lečenje organizma se naročito odvija dok se odmaramo. Za umnožavanje ćelija je takođe važan odmor, a naročito za ćelije imunog sistema. Za rast je takođe važno umnožavanje ćelija, a da bi došlo do umnožavanja potreban je hormon rasta. Zalaskom sunca u organizmu se pojačano luči hormon rasta, kao i hormon melatonin koji čoveka podmlađuje i regeneriše.

ZDRAVE NAVIKE 111Zalazak sunca ujedno predstavlja trenutak kada bi čovekov organizam trebao da počne da se odmara, da bi njegova regeneracija bila kvalitetna i uspešna. Ako je autu potrebna popravka, a mi ga i dalje vozimo, on će još više da se ruinira. Tako i ako čovek treba da se odmara, a to ne radi, onda ruinira svoje zdravlje. Zapažamo da pojačano lučenje melatonina počinje zalaskom sunca, a da se vrhunac dostiže u 2 sata ujutru. Pojačano lučenje traje sve do jutra – do izlaska sunca. Zaključak je jednostavan: Idealno je da se ljudi odmaraju po obrascu koji je bio dominantan kod većine ljudi do pre oko 100 godina kada se odlazilo na spavanje iz među 20 i 21 sat uveče, a ustajalo između 5 i 6 sati ujutru. To je bio obrazac odmaranja dok su ljudi većinski živeli u prirodi i radili poljoprivredne poslove. Ali, kao i druge loše navike koje upražnjava savremeni čovek, tako je i pitanje odmora aspekt o kojem mnogi jako malo znaju i primenjuju.

ZDRAVE NAVIKE 81Pored dnevnog (cirkadijalnog) ritma postoji i sedmični (cirkaseptanski) ritam. Bilo bi veoma dobro da svaki čovek odmara jednog dana u sedmici. Pored sna ili noćnog odmora, i jednog dana u sedmici, potrebno je da se odmaramo i tokom sva kog dana – jedan određeni vremenski period. Odmarati se preko dana ne znači “ništa ne raditi”, već zaposliti um lepim stvarima ko je će duhovno da nas ohrabre i preporode. To može biti druženje sa dobrim ljudima, čitanje dobre literature, slušanje duhovne muzike ili neka slična aktivnost. Iskustvo brojnih sportista je da kada odu ranije na spavanje, mnogo lakše podnesu sutrašnje treninge i mnogo se svežije i snažnije osećaju. Ovaj model odmaranja se vrlo lako može testirati, baš kao i pitanje ishrane, i vrlo brzo uočiti velike koristi od njega.

2. BEZ JELA IZMEDJU OBROKA. Već smo napomenuli da je sistem za varenje sastav ljen od brojnih mišića kojima je potreban odmor. I kao što se srce odmara u kratkom periodu između dva otkucaja, tako je i našem želucu i kompletnom sistemu za varenje potreban odmor između dva obroka koji ne bi trebalo da bude manji od pet sati.

ZDRAVE NAVIKE 713. REDOVNO DORUCKOVANJE. Navika mnogih savremenih ljudi je da imaju obilan večernji obrok, a vrlo slab doručak. Posledica je neadekvatan noćni odmor, jer organizam umesto da se odmara treba da vari. Takođe,nakon obilne večere, organizam nema potrebu za obilnim doruč kom, a mnogi ga u potpunosti i preskaču. Istraživanja pokazuju da je doručak najvažniji obrok u čovekovoj ishrani i da redovno doručkovanje pomaže našim mentalnim sposobnostima, pomaže u sprečavanju dobijanja na težini i preventivno deluje protiv srčanih oboljenja. U jednom istraživanju, najbolji rezultati u skidanju viška kilograma bili su kod gojaznih pacijenata koji su poslednji obrok uzimali osam i po sati pre odlaska na spavanje. Na taj način su stekli naviku uzimanja obilnog doručka i ručka, bez potrebe za večerom, što se pokazalo veoma korisnim.
Statistike pokazuju da se najveći broj srčanih udara dešava ujutru u periodu između 7 i 12 časova. Krvne pločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju “lepljivije” ujutru pre doručka. To povećava težnju ka formiranju krvnog ugruška, koji ako se javi u srčanim krvnim sudovima dovodi do srčanog udara. Doručkovanje pomaže da krvne pločice postanu manje lepljivije i da se na taj način umanji rizik od srčanog udara. Doručkovanje je takođe važno za učenje, memoriju i dobro fizičko stanje i dece i od – raslih. Takođe, doručkovanje je od velike važnosti za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizičku. Studije pokazuju da osobe koje doručkuju ispoljavaju bolja raspoloženja i poboljšane naučne sposobnosti.

ZDRAVE NAVIKE 614. ODRZAVANJE PRAVILNE TEZINE. Za svaki višak kilograma organizam mora da stvori četiri kilometra krvnih sudova koje srce mora da hrani. Dakle, ne samo da viškom kilograma vršimo dodatno opterećenje na naše mišiće i kosti, već vršimo opterećenje i na naše srce. Višak kilograma je povezan sa nizom degenerativnih oboljenja. Ali, ukoliko jedemo zdravu hranu u izobilju, i u pravilno vreme, i ako smo fizički aktivni, onda ne postoji mogućnost da budemo gojazni. Obilan doručak i ručak, kao i blaga večera, sa pauzama od najmanje pet sati između obroka, praćeno adekvatnom fizičkom aktivnošću, predstavlja najbolji modelza dobru telesnu težinu.

5. REDOVNO VEZBANJE. Ova zdrava navika je deo aktivnosti svakog sportiste, ali kao i sve drugo, ako se neadekvatno upražnjava, može da predstavlja problem. Iscrpljivanje na treninzima može da naruši čovekovo fizičko i mentalno zdravlje, i ako je praćeno neadekvatnom ishranom i odmorom, može da ima fatalne posledice.

6. IZBEGAVANJE ALKOHOLA. Alkohol je u najmanjim količinama štetan i mi ga ne preporučujemo. Studije pokazuju da samo dva alkoholna pića sedmično izazivaju vidljive negativne promene u zdravlju čoveka. Alkohol je nakon nezdrave ishrane, neadekvatne fizičke aktivnosti i pušenja duvana, vodeći uzročnik smrti u savremenom svetu.

7. NE PUSITI. Ne samo da je veoma važno izbegavati pušenje duvana, već je potrebno izbegavati “pasivno pušenje” – boravak u prostorijama gde drugi puše, jer pasivno pušenje može da izazove dramatične posledice po čovekovo zdravlje.

ZAKLJUCAK

Medicinska praksa beleži slučaj čoveka koji je obo leo od raka i koji je odbio da se leči na klasičan medicinski način jer je izgubio poverenje u zvaničnu medicinu. Pošto je znao da je koza čista životinja koja bira šta jede i pije, odlučio je da prati šta radi ova životinja i da je oponaša – jeo je i pio ono što je koza jela i pila, bio je fizički aktivan kao koza, provodio vreme na suncu, odlazio na vreme na spavanje, izbacio sve otrove iz upotrebe – i ozdravio je.

Biblijski tekst kaže: “Zapitaj stoku – naučićete, ili ptice nebeske – kazaće ti, ili se zanimaj za zemlju – naučiće te, i ribe će ti morske pripovediti” (Jov 12,7-8).

Jednostavnim približavanjem prirodi i upoznavanjem sa prirodnim zakonima pred nama se otvaraju neslućene mogućnosti u domenu zdravlja, snage i izdržljivosti. Dovoljno je samo nekoliko dana primenjivati dobre navike i doživeti velika pozitivna iskustva. Ukoliko su te navike pokrenute zdravom i jakom motivacijom, dobijeni
rezultati dobijaju karakteristike natprirodnog.

Dr Milisav Nikolic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *