maj
21
2014

Antitela- inteligentno oruzje imunog sistema

Antibodies-attacking-a-virus

Antitela su oruzje izgradjeno od proteina koje se proizvodi za borbu protiv stranih celija koje dospevaju u ljudsko telo. To oruzje proizvode B celije, jedna klasa ratnika imunog sistema. Antitela unstavaju napadace. Ona imaju dve glavne funkcije: prva je da se vezu za celiju napadaca, koja predstavlja antigen. Druga je da razlazu biolosku strukturu antigena i uniste ga.

Plivajuci u krvi i vancelijskoj tecnosti, antitela se vezuju za bakterije i viruse izazivace bolesti. Ona obelezavaju strane molekule za koje se vezuju, tako da borbene celije u telu mogu da ih razlikuju. Na taj nacin, ona ih deaktiviraju. To lici na tenk koji postaje beskoristan i nesposoban da se krece ili na zastitni oklop koji je na bojistu pogodjen navodjenom raketom. Antitelo odgovara neprijatelju (antigenu) savrseno, kao sto se kljuc i brava slazu po trodimenzionalnoj strukturi.

Ljudsko telo moze da proizvede odgovarajuce antitelo za skoro svakog neprijatelja na koje naidje. Antitela nisu samo jednog tipa. U zavisnosti od strukture svakog neprijatelja, proizvodi se posebno antitelo dovoljno mocno da se pozabavi sa njim. To je zbog toga sto antitelo proizvedeno za jednu bolest ne mora da deluje na drugu. Proizvodnja specificnog antitela za svakog neprijatelja je prilicno neobican proces, koji zasluzuje blize razmatranje. Taj proces moze da se ostvari samo ako B celije dobro prepoznaju svoje neprijatelje i njihove strukture. Medjutim, u prirodi postoje milioni neprijatelja (antigena). To je kao proizvodnja odgovarajuceg kljuca za svaku od milion brava odjednom. Ono sto je znacajno jeste da proizvodjac to cini bez pregledanja brave ili koriscenja bilo kakvog kalupa. On napamet zna formulu.

Coveku je prilicno tesko da zapamti oblik cak i samo jednog kljuca. Prema tome, da li je osobi moguce da pamti trodimenzionalne oblike miliona kljuceva koji ce otvarati milione brava? Svakako ne. Medjutim, B celija, koja je toliko mala da se ne moze videti golim okom, cuva milione delova informacije u svojoj memoriji i na adekvatan nacin koristi ih u preciznim kombinacijama. Skladistenje miliona formula u minijaturnoj celiji je veliko cudo predstavljeno coveku. Nista manje cudesna nije ni celija koja koristi tu informaciju da bi zastitila covekovo zdravlje.

Ocigledno je da je tajna ogromnog uspeha tih sicusnih celija izvan granica ljudskog shvatanja. Danas, moc ljudskog uma kombinovanog sa naprednom tehnologijom postaje beznacajna u poredjenju sa inteligencijom koju prikazuju te celije. U stvari, cak i evolucionisticki opredeljeni naucnici ne mogu da zatvore oci pred svim tim znacima inteligencije koji su jasan dokaz postojanja svesnog Tvorca.

Jedan poznati zastupnik teorije evolucije, prof. dr Ali Demirsoj (Ali Demirsoy), priznao je to u svojoj knjizi „Nasledjivanje i evolucija“ (Inheritance and Evolution ): Kako je i na koji nacin plazma celije stekla tu informaciju i kako proizvodi antitelo posebno oblikovano na osnovu nje? Na to pitanje do sada nije dat precizan odgovor.“

Kako priznaje ovaj naucnik, jos uvek nije sasvim jasno kako se proizvode antitela. Tehnologija 20. veka nije se pokazala dovoljnom cak i na nivou shvatanja metoda te savrsene proizvodnje. U narednim godinama, kako se otkrivaju metode koje koriste te sicusne celije koje su stvorene da sluze covecanstvu i to kako ih primenjuju, savrsenstvo i umetnost stvaranja tih celija bice bolje shvaceni.

STRUKTURA ANTITELA

B0007277 Monoclonal antibodiesRanije smo rekli da su antitela vrsta proteina. Prema tome, pregledajmo prvo strukturu proteina. Proteini su nacinjeni od aminokiselina. Dvadeset razlicitih tipova aminokiselina rasporedjuje se po razlicitom redosledu da bi formirale razlicite proteine. To je slicno pravljenju razlicitih ogrlica koriscenjem perli u dvadeset razlicitih boja. Glavne razlike medju proteinima nastaju zbog redosleda tih aminokiselina. Ipak, treba zapamtiti vaznu cinjenicu: bilo kakva greska u redosledu aminokiselina cini protein beskorisnim i cak stetnim. Prema tome, nema prostora ni za najmanju gresku u redosledu.

Kako fabrike proteina u celiji znaju po kom redosledu mogu da rasporede aminokiseline koje sadrze, i koji protein da proizvedu?

Uputstva za svaki od vise hiljada razlicitih tipova proteina sifrovani su u genima pronadjenim u genetickoj bazi podataka koja se nalazi u jedru celije. Prema tome, ti geni su neophodni za proizvodnju antitela koja su u stvari jedna vrsta proteina.
Ovde se pojavljuje veliko cudo. U ljudskom telu postoji samo oko sto hiljada gena u poredjenju sa 1.920.000 antitela koja se proizvode. To znaci da veliki broj gena nedostaje. Kako je onda moguce da tako mali broj gena moze da proizvede toliko puta vise antitela? Cudo mozemo otkriti na ovom mestu. Celija kombinuje neke od 100.000 gena koje sadrzi, u razlicitim kombinacijama da bi mogla da formira nova antitela. Ona prima informaciju od nekih gena i kombinuje je sa informacijom drugih gena, i tako ostvaruje trazenu proizvodnju u odnosu na tu kombinovanu informaciju.Broj od 1.920.000 razlicitih antitela formira se kao rezultat 5.200 razlicitih kombinacija. Taj proces predstavlja mudrost i planiranje koji su previse veliki da bi ih ljudski um mogao shvatiti, a jos manje oblikovati.Neogranicen broj kombinacija moze se naciniti koriscenjem 100.000 gena. Medjutim, celija koristi velikom inteligencijom samo 5.200 osnovnih kombinacija i proizvodi 1.920.000 specificnih antitela.

Kako je celija naucila da proizvodi prave kombinacije iz ovog neogranicenog broja mogucnosti da bi formirala trazena antitela? Celija proizvodi pravilne kombinacije iz neogranicenog broja mogucnosti, ali kako je celija uopste dobila ideju da proizvodi kombinacije?

Stavise, proizvedene kombinacije sluze odredjenoj svrsi i imaju cilj da proizvedu antitelo koje ce eliminisati antigen koji ulazi u telo. Prema tome, celija takodje poznaje osobine miliona antigena koji ulaze u telo.Nijedan intelekt u ovom svetu ne moze da izvrsi oblikovanje takvog neuporedivog savrsenstva. Medjutim, celije velicine samo stotog dela milimetra, to mogu da cine.Kada se nacine milioni kopija, vecina B celija prestaje da se deli i postaju plazma celije, tip celija cija je unutrasnjost ispunjena aparatom za proizvodnju jednog proizvoda – antitela. Neke od B celija koje se dele nastavljaju neograniceno sa deobom i postaju memorijske celije. Slobodna antitela koja su proizvedena od strane plazma celija kruze u krvi i limfnoj tecnosti. Kada se antitelo veze za svoj ciljni antigen, menja oblik. Promena oblika antitela je ta koja cini da se ono „zakaci“ za spoljasnju povrsinu makrofaga .

Kako je celija naucila takav poseban sistem proizvodnje?

Istina je da celija nema priliku da „nauci “ biolosku funkciju, u pravom smislu te reci. To je zbog toga sto celija ne poseduje sposobnost da vrsi takav cin po rodjenju, niti ima sansu da razvije potrebnu vestinu tokom ostatka svog zivota. U takvim slucajevima, neophodno je da sistem u celiji bude spreman i potpun na samom pocetku zivota. Celija ne poseduje ni vestinu da uci takve kombinacije, niti ima vremena da ih nauci, jer bi to prouzrokovalo neuspeh u zaustavljanju ulaska antigena u telo, a ono bi tako izgubilo rat.

Cinjenica da je sistem koji zbunjuje covecanstvo postavljen u celiju koja nema sposobnost da misli, ima narocito znacenje. To je odraz jedinstvenosti Bozjeg stvaranja u sicusnoj celiji.

Ako bi trebalo da dizajniramo molekul antitela, kako bismo to ucinili? Prvo bismo morali da izvrsimo opsezno istrazivanje pre nego sto odlucimo o obliku molekula. Svakako ne bismo mogli da ga oblikujemo nasumice bez tacnog poznavanja njegove duznosti. Posto ce antitela koja cemo proizvesti naciniti kontakt sa antigenima, morali bismo takodje da budemo veoma informisani o strukturi i osobinama antigena.Na kraju, antitelo koje cemo proizvesti mora da ima poseban i jedinstven oblik na jednom kraju. Samo tada moze da se veze za antigen. Drugi kraj mora da bude slican kod svih antitela. To je jedini nacin da se pokrene mehanizam unistavanja antigena. Kao rezultat toga, jedan kraj mora da bude standardan, dok drugi mora da bude razlicit od svih ostalih (kojih ima vise od milion razlicitih tipova). Medjutim, ljudska bica nisu bila u stanju da oblikuju antitelo, uprkos celokupnoj tehnologiji koja im je na raspolaganju. Antitela proizvedena u laboratoriji su ili izvedena iz uzoraka antitela iz ljudskog tela, ili iz tela drugih zivih organizama

Jedno reagovanje na “Antitela- inteligentno oruzje imunog sistema”

  1. Rade kaže:

    Bilo bi dobro da napravite i PDF opciju ovakvih stranica da bi mogle da se štampaju i kasnije slože kao stranice knjige.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *