Zahvalnost je besplatni lek

Filozofi su zahvalnost kao neophodnu ljudsku vrlinu isticali još u antičkoj Grčkoj i Rimu, a sada nam i savremeni psiholozi potvrđuju anketama i statistikama da ljudi koji se često osećaju zahvalnim više zarađuju, bolje spavaju, redovno vežbaju i ređe padaju u depresiju.

Savremeni psiholozi tvrde da zahvalnost zaista blagotvorno utiče na naše mentalno i fizičko zdravlje. Statistike, dobijene rezultatima anketa, u okviru proučavanja sprovedenih na američkom Hofra univerzitetu (iz Hempsteda) ukazuju da odrasli ljudi koji gaje osećanje zahvalnosti optimističnije gledaju na život, zadovoljniji su svojim društvenim odnosima, manje su pohlepni i zavidni, ređe su depresivni i ređe piju, fizički su zdraviji, bolje spavaju i više vežbaju. Što se tiče dece, ona koju su roditelji na vreme naučili ili vaspitali da budu zahvalna imaju bolje ocene, više ciljeve za budućnost, zadovoljnija su svojim životom, drugovima, porodicom i školom, manje su materijalistički orijentisana i spremnija su da dobro uzvrate dobrim.

Istraživanja potvrđuju iskustvo

Kako god jednostavno zvučalo, zahvalnost je zapravo zahtevna, složena emocija, koja zahteva “razmišljanje o samom sebi, sposobnost da priznamo da zavisimo od tuđe pomoći, i poniznost, da bismo uvideli sopstvena ograničenja”, ukazao je prof. psihologije na Univerzitetu Kalifornija, dr Emons, jedan od pionira u proučavanju zahvalnosti.
Zahvalnost, sem toga, ljude prisiljava da prevaziđu ono što psiholozi nazivaju “negativnom pristrasnošću” – tendenciju da se bave problemima, nepravdama i onim što ih nervira, umesto događajima koji im popravljaju raspoloženje. Usredsređenost na stvari za koje možemo da budemo zahvalni pomaže nam da ostanemo „na svetloj strani života“, da se sačuvamo od depresije i steknemo sposobnost da bolje podnesemo stres, bol ili neku nesreću, ukoliko nam se dogode. Da zahvalnost zaista deluje ovako, potvrdile su i ankete na koje su odgovorili ljudi koji su preživali katastrofu 11. septembra u Njujorku i uragan Katrina u Nju Orleansu.