Uticaj psihe i placebo efekta na ozdravljenje

Uticaj pacijentova verovanja i uticaj lekarovog ophođenja prema pacijentu na oporavak često se naziva placebo efektom.On ima važnu i često korisnu ulogu u svim oblicima medicinske i hirurške nege.Neki su istoričari medicine čak zaključili kako je istorija medicine uglavnom istorija volje samog pacijenta i lekarovog pristupa i ophodjenja. To objašnjava zašto ljudi čak i danas kažu da se od kojekakvih terapija osećaju bolje – čak i kad je reč o totalnoj obmani. Randomiziranim se kontrolisanim eksperimentima ustanovljava da li je  neka terapija zaista delotvorna, ili deluje zbog placebo učinka.

Placebo i placebo efekti različito se definišu. Placebo je tableta, injekcija ili postupak (ili deo postupka) koji kod pacijenta podstiče blagotvornu reakciju a da sâm ni na koji poznati način konkretno ne deluje na telo. Možda se pacijent prividno oporavi jer mu je lekar ulio nadu. Ili veruje da će ga tableta ili injekcija izlečiti, iako nemaju takva delovanja.

Placebo efekat odnosno jaka i nepokolebljiva vera verovatno je najvažniji kontrolni aspekt u kliničkim ispitivanjima. Proučavanje njegovog delovanja jeste složeno, ali je činjenica da se razlikuje zavisno  o ljudima i postupcima. Izveštaji često pokažu da se trećina poboljšanja može pripisati placebu odnosno veri, bez obzira na to o kakvoj je terapiji reč. Ta se tvrdnja temelji na uticajnom članku iz 1955.godine. Autor članka zaključio je da placebo u proseku deluje u 35 posto slučajeva prividno, tako da se ljudi osećaju bolje. Ali osećati se bolje i zaista biti bolje nije isto. I čovek koji se drogira se privremeno oseća bolje, kad dejstvo droge deluje, a kasnje se opet javljaju problem za problemom, ukoliko ovaj čovek ne ostavi ovu po život opasnu naviku. Čovek mora da menja svoje loše životne navike prilikom adekvatnog lečenja, a ne da se uzda u „čarobno lečenje, čarobnu tabletu“ i sl.

Angina pectoris se, na primer, u 1950-tim godinama katkad lečila hirurškim putem. U dvostruko slepom  istraživanju upoređen je oporavak pacijenata kojima je srce operisano s oporavkom  i onih kojima su samo zarezali kožu (etičnost takve vrste istraživanja danas se ozbiljno propituje i o njoj se raspravlja, ali to je druga tema). Više od polovine pacijenata na kojima je učinjena placebo operacija reklo je da se mnogo bolje oseća – bilo ih je jednako koliko i među onima koje su uistinu operisani. Nedugo nakon toga, još je jedno istraživanje pokazalo da je kod  svakog pacijenta koji je podvrgnut placebo operaciji zabežen veliki napredak u njegovim osećanjima da se bolje oseća. Ubrzo nakon toga od operacije zbog angine pectoris se odustalo, ali ostao je simbolom važnosti placebo učinak i efekat. Nakon toga, naravno, ukoliko su ljudi nastavili da oslabljuju svoje imune sisteme lošim životnim navikama, suprotnih od zdrastvenih upustvava zapisanih u Svetom Pismu, opet su se našli na bolesničkoj postelji ili pre vremena u grobu.

Placebo efekat odnosno bolje rečeno jaka i čelična volja,želja i nadavse jaka vera su vrlo delotvorni kod  lečenja raznih poremećaja. Najbolje deluju kad je reč o bolovima, mučnini, depresiji i anksioznosti. Dobro deluju i na poremećaje povezane s krvnim pritiskom i gornjim disajnim putevima, ALI SAMO PRIVREMENO.  Kasnije se mnogo često pojavljuje još gori problem u životu tog bolesnika.

Zato je najvažnije da čovek poštuje načela zdravog života: http://www.cps.org.rs/Zdravlje/nacela.htm  i da nikada ne postane bolestan, pa da se na kraju leči kod svakojakih šarlatana.

 Iskustva ljudi koji su bolovali od najtežih bolesti, ali su pobedili svoje nezdrave strasti i primenili metode prirodnog lečenja možete da pogledate ovde:

https://herbanictinkture.com/category/izleceni/