Program ishrane za decu i bebe

Deca se najpre hrane dok su u majčinoj utrobi, preko majke. Iz tog razloga je veoma važno da majka bude zdrava, odnosno da se zdravo hrani, adekvatno odmara,bude dovoljno fizički aktivna i dr. Idealno bi bilo da se trudnica hrani 100% biljnom hranom, da se svaki dan šeta najmanje 3 km, da ide na spavanje oko 21 sat, najkasnije do 22.30, i da izbegava sve nezdrave stvari (kofein, duvan, prerađene proizvode, loše filmove i muziku, kao i loše društvo). O principima zdravog života govori se u  knjizi “Čudo izlečenja”. Idealno za zdravlje deteta bi bilo kada bi se majka porodila kod kuće i kada bi odmah počela da doji. Za više informacija o kućnom porađanju može se pogledati sajt www.kucnoporadjanje.com

Najzdravija hrana za bebu je majčino mleko. Majčino mleko ne samo da predstavlja najbolji izvor hranljivih sastojaka za bebu, već se preko mleka beba snabdeva dodatnim ćelijama imunog sistema. Zato je veoma važno da majka bude fizički i duhovno zdrava, da bi mogla da ima svoje mleko, što podrazumeva da bi nakon porođaja trebala da ima pomoć u kući oko bebe i kućnih poslova, da bi mogla da se adekvatno odmara, jer ako se majka nedovoljno odmara, velike su šanse da izgubi mleko. Zbog toga je podrška muža veoma važna jer bi on trebao da joj obezbedi sve što je potrebno da bi mogla da se posveti detetu i da bude zdrava.

Iako bi majka trebala sve da učini kako bi imala svoje mleko, nekada se dešava da ga majka nema, ili ga nema dovoljno, pa je potrebno da se detetu daje zamena za majčino mleko. U stara vremena su majke pravile mešavinu od dve mere kravljeg mleka i jedne mere vode, i to davali svojim bebama. Danas na tržištu postoje razne vrste zamena za majčino mleko koje mogu da se kupe u apotekama i koje se rastvaraju sa vodom. Dešava se da bebe neće da piju zamenu za mleko, da im ne prija, pa majke trebaju da pokušaju da nađu zamenu za mleko od drugih proizvođača, ili da pokušaju da daju detetu razblaženo kravlje mleko.

U nekim slučajevima, kada beba neće da pije zamenu za majčino mleko preko cucle, potrebno je da majka polako sipa zamenu za mleko preko svoje dojke, a da beba pije to mleko preko njene bradavice. Nakon dva meseca, bebi koja se ne doji može se dodavati ispasirano meko voće ili bareno povrće. Sa šest meseci, u ishranu bebe se mogu uključiti mlevene semenke i orašasti plodovi, koji su ubacuju u kaše od voća ili povrća, kao i nabubrele žitarice, koje se sa ostalom hranom izmiksaju u blenderu.

Važno je naglasiti da ako majka ima dovoljno mleka da zadovolji potrebe bebe za hranom, nije potrebna nikakva dopuna, i dojenje deteta može da traje i dve godine, pa čak i duže. Hemijski sastav majčinog mleka je tako dizajniran da se on menja sa vremenom i u skladu sa potrebama bebe.

Dakle, beba stara šest meseci može da jede sve biljne proizvode, samo ih treba pripremiti u skladu sa mogućnošću bebe da grize i vari. U početku je to ispasirana, samlevena i kašasta hrana, a kada bebi počnu da rastu zubi, hrana može da bude čvršća. Kada detetu porastu zubi ono može da jede svu hranu koju jedu i odrasli, a idealno bi bilo da ta hrana bude 100% biljna, ili što više biljna. Meso ne preporučujemo ni odraslima, a kamoli deci, jer je čovek po svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed, a sistem za varenje male dece je u fazi razvijanja, i teže može da vari meso, sir i kajmak. Jogurt i kiselo mleko su najlakši za varenje, i najmanje mogu da izazovu probleme.

Studije pokazuju da najviše obolelih od dijabetesa ima u zemljama gde se najviše konzumiraju mlečni proizvodi, kao što su Švedska i SAD, jer je jedan protein iz kravljeg mleka veoma sličan proteinu iz pankreasa, pa se dešava da imuni sistem prepozna ovaj protein iz kravljeg mleka kao starno telo, a onda napadne i ćelije pankreasa, pa zbog oštećenja pankreasa dolazi do neadekvatne proizvodnje insulina i nastanka dijabetesa. Podsetimo da više od 50% svetske populacije ne može da pije kravlje mleko, odnosno ne može da ga svari. To je još jedan dokaz da je kravlje mleko namirnica za tele, a ne za čoveka.

Najopasnije namirnice za bebe i malu decu jesu kašice koje se prodaju u apotekama. U pitanju su proizvodi koji su prepuni eksitotoksina ili otrova nadraživanja, to jest pojačivača ukusa, koji izazivaju najviše oštećenja na mozgu koji je u razvoju. Sličan štetan efekat eksitotoksina nastaje kada deca konzumiraju čokolade, kekseve iz prodavnice i sve druge proizvode iz kesa, kutija i konzervi koji su prepuni ovih pojačivača ukusa, i koji pre svega štetno deluju na ćelije mozga i oka.

Kod mnogih beba se dešava da imaju grčeve u stomaku, koje je praćeno bebinim neprestaim plakanjem. Problem se rešava tako što se beba stavi na grudi i ljuljuška. Bebama jako prija fizički kontakt sa majkom (ili ocem), tako da postoje majke koje su sve vreme fizički spojene sa svojom bebom. Drugim rečima, bebu svuda nose sa sobom u nosiljki. Neke majke idu toliko daleko, da bebu tretiraju kao deo svog tela i preko gole kože su spojene sa bebom sve vreme, a garderobu prilagode da je obuku “preko sebe i bebe”. Na taj način majka ima najprisniji fizički kontakt sa bebom i u svakom trenutku oseća sve što se dešava sa bebom, a pogotovo kada beba ima potrebu za malom i velikom nuždom. Sa pravilnom brigom oko bebe nisu potrebne kapi protiv grčeva.

Bez obzira da li je kontakt sa bebom preko graderobe ili preko gole kože, ovakav neprestan kontakt majke sa bebom omogućava majci da za najkraće vreme nauči bebu na nošu, odnosno da prepozna kada beba želi da vrši malu i veliku nuždu i da glasovnim porukama uči bebu da ne vrši nuždu u pelene.

Takođe, što češćim fizičkim kontaktom majke sa bebom sprečava se pojava grčeva kod bebe. Kao što smo već rekli, već sa godinu dana, ili koji mesec kasnije, kada bebi izrastu zubi, ona može da jede sve kao i odrastao čovek. Ovo važi i za svu stariju decu, tako da svi recepti izneti u ovoj knjizi mogu se primenjivati za njihovu ishranu.

Preuzeto iz knjige „Najzdraviji recepti“ ,Dr Milisav Nikolić