jan
10
2014

Kako nase telo koristi potrebne nutritivne elemente?

varenje

Sazvakana hrana unosi se u zeludac, a zatim pretvara u energiju ili koristi za izgradnju organizama. Hrana, dakle, prolazi kroz razlicite faze: varenje, upijanje i metabolizacija (sagorevanje).

1. VARENJE

Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranljive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji pocinje u ustima i dovodi do fizickih i hemijskih promena strukture hrane.Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, masti i proteina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane celije u organizmu.

a) Svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu.
b) Sve masti se pretvaraju u glicerin i u masne kiseline.
c) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline.

Konacno, u crevnom aparatu dobijamo mesavinu glikoze, glicerina, masnih kiselina i aminokiselina, uz to jos i vitamina i minerala.

2. APSORPCIJA (UPIJANJE)

Upravo preko sluzokoze tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naporima, u krvotok prelaze hranljivi sastojci: glikoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se odigrava proces kojim organizam regulise apsorpciju hranljivih supstanci.

3. METABOLIZACIJA

Hranljivi sastojci putem krvotoka dolaze do celija organizma gde bivaju upotrebljeni za razlicite telesne funkcije.

Rast organizma. Prilikom rodjenja dete je tesko tri kilograma, do osamnaeste godine ono ce se razviti i bice tesko 60 kilograma. Vecim delom povecanje tezine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor) i amino-kiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranljive sastojke koji najvise doprinose razvoju tela, jer cine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo 18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene odredjenih organskih tkiva: koze, kose, noktiju. Sluzokoza koja oblaze unutrasnjost supljih organa takodje je u procesu neprekidne obnove. Sluzokoza zeluca obnavlja se svaka 2 do 4 dana, sluzokoza materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka 3 meseca.

Neophodni materijali za tu neprekidnu obnovu delova naseg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakoga dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.

Stvaranje energije. Svim vitalnim procesima potrebna je energija. Zivot je sam po sebi neprekidna potrosnja energije, a hrana je u stvari gorivo koje delimicno snabdeva organizam neophodnom zivotnom energijom.Hranljivi sastojci koje organizam koristi kao gorivo i koji sagorevajuci proizvode energiju, poticu iz ugljenih hidrata, masti i proteina.

Ugljeni hidrati (skrob iz brasna i seceri) su osnovno gorivo naseg tela. To je njihova skoro jedina funkcija. Oni se na kraju pretvaraju u glikozu. Taj proces se odigrava narocito u jetri, koja nakon sagorevanja glikoze, to jest metabolizacije, prizvodi otprilike 4 kalorije po gramu.

Masne kiseline dobijaju se pri varenju masti. Organizam ih koristi kao bogat izvor energije (oko 9 kalorija po gramu sagorele materije). Visak masnih kiselina, koje organizam nije upotrebio kao gorivo, skladisti se u obliku masnoca.

Proteini sluze za rast i obnovu organskih tkiva. Visak aminokiselina sagoreva da bi njihova energija bila iskoriscena (4 kalorije po gramu).

SPECIFICNE FUNKCIJE

Motor moze imati dobar sklop i pun rezervoar goriva, ali bez varnicenja svecice on ne moze da se pokrene. Tako je to i u telu: osim odgovarajuce strukture (minerali i proteini) i goriva (ugljeni hidrati, masti, proteini), potrebna je varnica koja ce pokrenuti hemijske reakcije neophodne za sagorevanje. Tu varnicu obezbedjuju vitamini i neki minerali (oligoelementi) koji deluju kao katalizatori, to jest pokretaci mnogobrojnih hemijskih transformacija u nasim celijama.

PRETVARANJE BITNIH HRANLJIVIH SASTOJAKA U NEKE DRUGE HRANLJIVE SUPSTANCE

Hranljivi sastojci mogu se transformisati u neke druge, u skladu sa potrebama organizma i osobenostima metabolizma. Ugljeni hidrati koji se pretvaraju u glikozu, mogu se transformisati i u masti . Tako se na ustrb masnih kiselina ili ugljenih hidrata (glikoza) mogu sintetizovati neke aminokiseline, izuzev esencijalnih masnih kiselina.

NEZAMENLJIVI HRANLJIVI SASTOJCI

To su oni koje organizam ne moze da sintetizuje iz drugih hemijskih jedinjenja. Oni se unose spolja.

Esencijalne aminokiseline. One su deo proteina, bilo da su zivotinjskog ili biljnog porkla. Organizam moze stvoriti neke aminokiseline, ali esencijalne aminokiseline su nezamenljive.

Masne esencijale kiseline. To su masne kiseline, polinezasicene (linoleinska i linoleninska), koje se nalaze u zitaricama i orasastim plodovima.

Vitamini i minerali. Oni se nalaze  najvise u biljnim namirnicama.

Voda. Nalazi se u svim namirnicama, ali u nedovoljnim kolicinama da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma. Zato je neophodno piti izmedju 6 i 8 casa vode dnevno (1,5 do 2 litra). Ta kolicina se moze povecati za vreme letnjih meseci.

Biljna vlakna. Ona se nalaze samo u namirnicama biljnog porekla. Najvise ih ima u integralnim zitaricama, vocu, zelenom povrcu i mahunarkama. Iako sama po sebi nisu hrana, neophodna su za dobro, normalno funkcionisanje organizma.

2 reagovanja na “Kako nase telo koristi potrebne nutritivne elemente?”

  1. Biljana kaže:

    Ovo je dobro opisani ya laike koji su yaboravili biologiju.Kako se upotrebljavaju tinkture dr Sulca iya koliko dana upotrebe je jedna bocica dovoljna ,to pitam da bih ynala koju kolicinu da narucim.
    S po[tovanjem

    • Admin2 kaže:

      Postovanje,nacin koriscenja svake tinkture vam je detaljno opisan u odeljku „pojedinacana prezentacija“.Doze i duzina trajanja su jako relativna stvar koja zavisi od stepena oboljenja,obicno traju desetak dana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *