Minerali

Minerali nisu manje važni za funkcionisanje ljudskog organizma od proteina ili aminokiselina. Najveći izvor minerala su, naravno, biljke, dok je mesni i režim ishrane koji obuhvata rafinisane proizvode, siromašan mineralima.

Kalcijum je najobilniji mineral u ljudskom organizmu, koji utiče na izgradnju i čvrstinu kostiju i zuba. Poznato je da biljojedi među životinjama imaju najjače kosti. Pored delovanja na skelet, kalcijum ima i druge važne funkcije: učestvuje u prenošenju nervnih impulsa, posebno iz srca, obezbjeđujući srčani ritam, neophodan je za normalnu koagulaciju krvi. Kalcijum reguliše ravnotežu između kiselina i baza u krvi, sprečavajući preveliku kiselost krvi. Kada se unose kisele namirnice u organizam, naročito ishrana životinjskog porekla kao što su meso i mlečni prozivodi, organizam koristi rezerve kalcijuma kako bi smanjio kiselost, zbog čega dolazi do nedostatka kalcijuma.

Nedostatak kalcijuma se najpre ispoljava u vidu brojnih grčenja mišića, a može dovesti, osim do osteoporoze, i do poremećaja u radu srca, u koagulaciji krvi, nervne razdražljivosti, gubitka čvrstine kostiju, artritisa, bolova u zglobovima, ispadanja zuba…

„Mit, da je osteoporoza izazvana nedostatkom kalcijuma, izmišljen je da bi se bolje prodavalo mjeko i preparati kalcijuma. Jednostavno to nije istina! Žene u Sjedinjenim Državama uzimaju najveću količinu kalcijuma na svetu i uprkos tome procenat osteoporoze kod njih je među najvišima u svetu. Trošenje još većih količina mlečnih proizvoda i preparata kalcijuma ne bi apsolutno ništa u tome promenilo“, kaže dr Džon MekDugal.

Kada je u pitanju zdrava ishrana, kalcijuma ima u zelenom povrću, susamu, soji, bademu, orasima, lešniku, kikirikiju, suvim smokvama… Inače, ishrana bogata mastima sprečava kvalitetnu apsorpciju kalcijumazato se preporučuje biljna hrana.Mleko ima visoki sadržaj kalcijuma, ali se više od pola ne apsorbuje u ljudskom organizmu zbog drugih štetnih efekata koje ono izaziva.

Fosfor je vrlo važan mineral, a u organizmu se najviše nalazi u kostima i zubima, udružen sa kalcijumom. Fosfor je neophodan za rast, obnovu tkiva, stvaranje energije u telu, prenos poruka kroz nerve, za održavanje zdravih nerava…
Problem može biti u prevelikom unošenju fosfora u odnosu na kalcijum. To se dešava u slučaju režima mesne ishrane, jer meso sadrži mnogo fosfora a malo kalcijuma. Kao što smo rekli, preterana količina fosfora u mesnom režimu ishrane sprečava iskorišćenje kalcijuma, čime se objašnjava veoma česta pojava osteoporoze i drugih problema kod onih koji puno jedu meso. Fosfora u dovoljnim količinama ima u bademu, pasulju, grašku, ječmu, ovsu, kikirikiju…

Gvožđe je, takođe, jedan od najvažnijih minerala i ono se uglavnom nalazi u krvi, učestvuje u stvaranju hemoglobina koji daje krvi crvenu boju, omogućava prenos kiseonika iz pluća u sve ćelije u telu, a iz njih odnosi ugljen-dioksid natrag u pluća…
Biljne namirnice bogatije su gvožđem od životinjskih. Najviše ga ima u soji, susamu, pasulju, pistaćima, sočivu, suncokretu, pšenici, cvekli, bademu, spanaću, praziluku, grašku, orasima, kupusu, šargarepi, suvim šljivama, u raznom povrću i voću. Dokazano je i da apsorpciju gvožđa povećava vitamin C koji je karakterističan za biljnu hranu. Nedostatak gvožđa uzrokuje anemiju i mnoge druge probleme i tegobe, kao što su umor, malaksalost, otežano disanje, lupanje srca, glavobolja… Inače, anemija je česta pojava kod ljudi koji se hrane pretežno namirnicama životinjskog porijekla.

Magnezijum kao mineral je deo strukture kostiju, zajedno sa kalcijumom i fosforom, ali u manjoj količini. Magnezijum je osnovni sastojak biljnog pigmenta (hlorofila), baš kao što je to i gvožđe kad je reč o hemoglobinu u krvi. Magnezijum u mnogim fiziološkim funkcijama ima odlučujuću ulogu, deluje kao katalizator u mnogobrojnim hemijskim reakcijama organizma prilikom sagorevanja hranljivih sastojaka i u proizvodnji energije. Ima posebno važnu funkciju u nervnom sistemu regulišući prenošenje impulsa, opušta nerve, aktivira enzime, razvija nove ćelije, reguliše zatvor, deluje kao prirodno umirujuće sredstvo, može da spreči srčana oboljenja, smanji taloženje holesterola u arterijama, a učestvuje i u održavanju kiselo-bazne ravnoteže u telu.
Nedostatak magnezijuma prate različiti simptomi: opšti umor i osećaj malaksalosti, grčenje mišića, drhtanje očnih kapaka ili drugih mišića, bolovi u želucu, upala debelog crijeva, bolovi u materici za vreme mesečnog ciklusa, osećaj pritiska u grudima i lupanje srca. Magnezijuma, kada je u pitanju zdrava ishrana, najviše ima u suncokretu, bademu, soji, orasima, bobu, integralnom brašnu, spanaću, ječmu, bananama, cvekli, papaji, pomorandži, grejpfrutu, krompiru, smokvi, u drugom voću i povrću.

Cink, kao jedan od važnijih minerala, neophodan je za normalan razvoj polnih organa, rad prostate, za sprečavanje neplodnosti, pomaže bržem zarastanju rana i opekotina, neophodan je za zdravlje i lepu kožu, organima za disanje, centralnom nervnom sistemu, za razvoj fetusa, podstiče dejstvo raznih hormona… Nedostatak cinka može uticati i na emotivne probleme, probleme sa ponašanjem, pojavljivanje peruti, opadanja kose…
Cinka ima u skoro svim žitaricama, u bundevinom i suncokretovom sjemenu, lanu, susamu, orasima, grašku, boraniji, pasulju, luku… U suštini, konzumiranje raznovrsne biljne hrane obezbjeđuje dovoljne količine cinka za organizam.

Sumpor se često naziva mineral lepote, jer doprinosi, između ostalog, zdravlju kože, kose i noktiju, i njegov nedostatak izaziva probleme upravo u tom delu. Sumpor pomaže i telu da se reši otrova, ima ga u svim ćelijama, sastavni je deo aminokiselina…
Simptomi nedostatka sumpora su i bolovi u mišićima, nervni poremećaji, problemi sa cirkulacijom, artritis, stres, infekcije, zatvor, bore. Sumpora najviše ima u soji, sočivu, orasima, bademu, žitaricama, brokoliju, kupusu, karfiolu, kelju, luku, kestenu…

Teško je nabrojati svaku ulogu pojedinačnih minerala za ljudski organizam, jer bi za to bile potrebne stranice i stranice. I sledeći minerali su ključni za funkcionisanje organizma, a bez kojih nema dobrog zdravlja: kalijum, natrijum, hlor, fluor, kobalt, selen, jod, bakar, hrom, mangan…

Ovi minerali su, takođe, najviše prisutni u biljnoj hrani, od koje treba izdvojiti sve vrste žitarica, šargarepu, cveklu, zeleno povrće, sve vrste voća, susam, lan, bundevu, suncokret…