Upoznajte zaboravljeno voće – mušmulu (Mespilus germanica)
Mespilus germanica je latinski naziv za mušmulu. Iako u nazivu ima germanica, poreklo ovog voća se vezuje za Malu Aziju i obale Crnog i Kaspijskog mora. Ovo voće se često kalemi na dunju i krušku, a rađa iste godine. Drvo može da poraste do sedam metara, cveta krajem aprila. Ukusni plodovi se beru u jesen, a nekada i posle prvih mrazeva. Tek ubrane, mušmule su tvrde i opore, pa bi ih trebalo ostaviti nekoliko nedelja da sazru i potpuno omekšaju. Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu, kora drveta se skida u proleće ili u jesen. Pravilo, koje postoji u narodnoj tradiciji je da se mušmule beru kada lišće počne da nestaje sa drveća.
Sama voćka, koja spada u porodicu ruža i u bliskom srodstvu je i sa jabukom i kruškom, u Srednjem veku je bila rasprostranjena širom Evrope, uključujući i naše prostore. Osim prijatnog ukusa, osobina koja je uticala na širenje ovog voća je bila održivost. Kao i dunja, mušmula je mogla jako dugo da se održi, bez savremenih uređaja, kao što su frižideri i zamrzivači. Naziv, koji mi koristimo za ovo voće je preuzet iz turskog jezika muşmula.
Mušmula smanjuje koncentraciju lošeg holesterola i masnoća sa zidova krvnih sudova. Plod mušmule dokazano štiti od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Pomaže kod tegoba koje se javljaju u menopauzi, želudačnih tegoba, kod problema sa prostatom, jača organe za varenje, poboljšava vid, leči anemiju i opstipaciju, čisti jetru i bubrege. Kao odličan izvor antioksidansa ovaj plod štiti organizam od slobodnih radikala, usporava proces starenja i jača imunitet. Ovo voće se koristi kao lek protiv vrtoglavice, proliva, slabosti u leđima i kolenima. Mušmula ima i protivualno dejstvo. Osim ploda, lekovito je i osušeno lišće mušmule.
S obzirom na to da nezreli plod mušmule steže sluzokožu, može da zaustavlja krvarenja iz desni i spreči pojavu afti u ustima. Takođe, podstiče rad pljuvačnih žlezda i želuca, zbog čega se posebno preporučuje starijim osobama. Mušmula sadrži brojne lekovite sastojke, tanin, vitamin C, pektin, smolu, jabukovu, limunsku i vinsku kiselinu… I semenke ove biljke su vrlo zdrave, drže se u vodi dok ne nabubre, a za to vreme oslobađaju lekovite sastojke. Ova voda koristi se kao obloga kod povreda kože.
Sa pojavom organske hrane na Zapadu, interes za mušmulu se ponovo povećao, kako za samo voće, tako i za proizvode od nje. Razlog je taj, što je ovo veoma otporna voćka, koja gotovo uopšte ne traži hemijska sredstava niti bilo kakvo đubrivo za rast i obilan prinos.