Šta su antioksidansi i fitohemikalije i zašto ih nazivamo „razaračima kancera“?!

I nutricionisti i naše majke godinama nam govore kako vitaminske tablete nisu zamena za povrće. Danas naučnici shvataju zašto je to tako. Ispostavilo se, naime, da su plodovi voća i povrća prepuni sastojaka koji dokazano smanjuju rizik od raka. To su fitohemikalije i antioksidansi…

Jesu li te fitohemikalije u srodstvu sa vitaminima?
Ne, fitohemikalije nisu ni vitamini ni minerali. One čak nisu niti hranljive materije u pravom smislu reči. “Fito” je latinska reč za biljku. To su prirodne hemikalije koje nalazimo samo u biljkama. Njih nije moguće dobiti iz namirnica životinjskog porekla.
Ono što ove materije čini tako zanimljivim jesu njihovi mnogobrojni i različiti mehanizmi delovanja u odbrani od raka. Lista tih mehanizama svakim se danom povećava zahvaljujući novim otkrićima.
Koliko je do sad takvih hemikalija otkriveno?
Kad vam kažemo da svaka šargarepa i paradajz sadrže na stotine tih sastojaka, imaćete približnu predstavu o složenosti ovih otkrića. Ona nam otvaraju potpuno novo područje u razumevanju ishrane.

Koliko manji rizik može očekivati čovek koji jede više voća i povrća?
Značajno. Više od dve stotine velikih naučnih studija u proteklih 25 godina potvr|uju kako oni koji jedu biljnu hranu imaju upola manju verovatnoću oboljevanja od raka od onih koji retko koriste te namirnice. Takav se pozitivan učinak odražava i na razvoj srčanih bolesti, šećerne bolesti tipa 2 i nekih drugih bolesti vezanih uz način života.
Da li j epoznato kako fitohemikalije štite od raka?
Istraživači tvrde da fitokemikalije obično deluju poput blokatora ili supresora.

– Blokirajuće tvari deluju na karcinogene (sastojke koji izazivaju rak). One sprečavaju njihovo delovanje na ćelije tela. Na primer:
— Indoli iz krstašica (kupus, kelj, karfiol, brokula) onemogućavaju delovanje nekih karcinogena time što pojačavaju rad enzima debelog creva koji ih deaktiviraju.
— Druge fitokemikalije blokiraju sposobnost bakterija da se pričvrste za površinu ćelije.
– Supresorske tvari, ili tvari koje koče, deluju na ćelije tela tako što se bore protiv malignih promena u njima koje izazivaju slobodni radikali ili karcinogeni.
— One mogu usporiti rast tumora umanjivanjem sposobnosti ćelija raka za reprodukciju.
— Mogu zakočiti rad određenih enzima koji su ćelijama raka potrebni za rast.

Ima li plodova koji sadrže veću količinu tih snažnih boraca protiv raka?
Da, izgleda da ima, iako je taj zaključak najverovatnije površan.
Naime, on je samo odraz činjenice da su neke namirnice temeljitije proučavane od ostalih.
– Za prevenciju raka debelog creva najkorisnije su krstašice (biljke iz grupe kupusa).
– Veliki unos voća i šargarepe čini se da značajno smanjuje rizik od raka pluća.
– Ustanovljeno je da su osobe koje svakodnevno konzumiraju luk upola manje izložene riziku da obole od raka želuca od onih koji nikad ne jedu taj plod.
– Soja, koja odnedavno blista poput zvezde na prehrambenom nebu, zaista je zlatni rudnik fitokemikalija koje štite od raka. Studije pokazuju da sojini proizvodi smanjuju rizik od raka na mnogim organima, uključujući dojku, debelo crevo, rektum, pluća i želudac.
Uprkos ovim nalazima, većina naučnika smatra da je smanjenje rizika od raka u suštini povezano sa uzimanjem velike lepeze različitog voća i povrća, a ne konzumiranjem samo određenih odabranih plodova.

Koliko voća i povrća treba dnevno da konzumiramo da bismo bili izloženi takvom učinku?
Većina istraživača slaže se da je to količina od 400 do 600 grama voća i povrća na dan. To je dosta velika količina s obzirom na to da se u mnogim delovima sveta ti plodovi gotovo uopšte i ne koriste.
A šta su to antioksidansi? U čemu se oni razlikuju od fitohemikalija?
Kao i fitohemikalije, antioksidansi su tako|e hemijski sastojci koje nalazimo u hrani, ali za razliku od prvih, oni nisu ograničeni samo na biljne namirnice. Sam izraz antioksidans opisuje posebnu funkciju koju obavljaju – oni pomažu telu da se oslobodi slobodnih radikala, molekula koji mogu oštetiti gene normalnih ćelija i time podstaknuti
proces razvoja raka.
Sva je materija, uključujući i sve ćelije našeg organizma, sastavljena od molekula. Sastavni delovi molekula su, pak, atomi, u čijim orbitama oko jezgara kruže elektroni. Molekul je stabilan ako je broj njegovih elektrona paran. Neki molekuli, međutim, imaju neparan broj elektrona i zbog toga su jako nestabilni. Njih nazivamo slobodnim radikalima. Elektroni iz tih molekula koji nemaju svoj par imaju snažnu potrebu za
pronalaženjem “partnera”. Slobodni radikali će iskoristiti elektron iz susednog stabilnog molekula koji time postaje oksidisan. Nastaje novi, oksidisani spoj ili slobodni radikal, koji traži novu žrtvu za otmicu elektrona. Posledična lančana reakcija, u kojoj se oksidacija, i samim time mnoge štete, širi s jednog molekula na drugi, traje sve dok
nešto ne zaustavi taj proces. Materije koje imaju sposobnost zaustavljanja takvih lančanih reakcija zovemo antioksidansima.

Možemo li nešto učiniti da u svom organizmu sprešimo stvaranje slobodnih radikala?
Nisu svi slobodni radikali loši. Na primer, telo, izme|u ostalog, uništava otrove pomoću sistema koji se koristi reakcijama oksidacije i slobodnim radikalima. Slobodni radikali su bitni i za delotvorno uništavanje mikroba pomoću belih krvnih zrnaca u telu.
Međutim, slobodni radikali mogu biti i izuzetno opasni kada su u telu prisutni mimo ovih sistema. Ustanovljena je njihova uloga u nastajanju najmanje pedesetak različitih bolesti. Primećeno je kako oni oštećuju DNK i podstiču razvoj raka. Budući da svi živi organizmi proizvode slobodne radikale, ni mi ne možemo izbeći njihovu prisutnost u svom organizmu. Zbog toga je vrlo važno da ojačamo odbranu svog tela unosom antioksidansa.

Puno se govori o vitaminima A, C i E kao antioksidansima. Postoje li i drugi?
Da, oni su mnogo brojniji od tih nekoliko navedenih vitamina. Na primer, prirodni telesni hormon melatonin vrlo je delotvoran antioksidans. Mnoge fitohemikalije istovremeno su i antioksidansi. Me|utim, kada već govorimo o antioksidansima, trebamo imati na umu sledeće činjenice:
– Prevelika doza jednog antioksidansa može umanjiti delovanje drugoga. Na primer, velike doze beta-karotina u tabletama mogu iscrpiti zalihu potrebnog vitamina E u telu.
– Kad ih unosimo u izolovanom obliku (u tableti, a ne u plodovima) u velikim dozama, neki antioksidansi mogu postati slobodni radikali.
– Vitamin A je u velikim dozama otrovan za telo, zato se u plodovima on nalazi u obliku provitamina A (beta-karotina i drugih karotinoida) koje onda sam organizam po potrebi pretvara u vitamin A.
– Tablete ne mogu pružiti jednako dobru zaštitu kao i jedenje hrane. Na primer, tablete beta-karotina ne sadrže mnoge druge karotinoide koji su telu potrebni. Hemijski oblik u kojem se vitamin E obično nalazi u tabletama neupotrebljiv je za određene potrebe organizma.
– Korisnost antioksidansa najčešće se istražuje na delovanju hrane, a ne tableta.
– Često merodavna tela za kontrolu lekova nemaju dozvolu za ispitivanje tableta jer se one smatraju prehrambenim artiklom. Stoga katkad ne znamo sa sigurnošću toksičnu granicu, nuspojave, delotvornost ili tačan sastav određenog preparata.

Čime se onda hraniti?

Ustanovljeno je da nerafinisane namirnice sadrže sastojke koje štite telo od raka i drugih bolesti. Najbolji način iskorištavanja prednosti ove zaštite jeste upotreba što raznovrsnijih plodova voća, povrća, žitarica i orašastih plodova.
Biljne namirnice sadrže umerene količine belančevina i masnoća i u njima nema holesterola. S obzirom na sve veće razumevanje fiziologije metabolizma belančevina, danas se zna da je ishrana zasnovana na biljnoj hrani optimalna za one koji žele kvalitetan život i dugovečnost.
Navodimo popis voća i povrća poznatog po izuzetnom bogatstvu fitohemikalija i antioksidansa:
Voće: dinja, jagode, šljive, narandže, crveno grožđe, kivi, grejpfrut, belo grožđe, banane, jabuke, paradajz
Povrće: soja, beli luk, kelj, spanać, brokula, cvekla, crvena paprika, luk, kukuruz.