mar
20
2014

Proteinski mit

Man-Blonde-Push-Ups-Grass-T-Shirt-Serious-768x1366

Očigledno je da su ljudi anatomski i fiziološki sličniji životinjama nego biljkama. Ako uporedimo građu naših mišića i mišića životinja, sa građom biljaka, videćemo da smo mnogo sličniji životinjama. Zbog toga su mnogi netačno pretpostavljali da je ishrana zasnovana na životinjskim proizvodima, kao što je meso, nadmoćnija od ishrane zasnovane na biljnim proizvodima.

Mnogi sportisti, pored velikog unosa mesa i drugih životinjskih proizvoda, u svojoj ishrani koriste i posebne “proteinske dodatke”. Oni veruju da će veći unos proteina omogućiti brži rast jakih mišića i povećanje izdržljivosti. Ali, istina je suprotna – za kratko vreme će se dobiti velika masa slabih mišića, a izdržljivost će biti dramatično smanjena, dok će kosti postati slabije i sklonost ka povredama i oboljenjima dramatično povećana.

Kada govorimo o proteinima (ili belančevinama) treba znati da su u pitanju složeni molekuli koji su sačinjeni od aminokiselina. Postoji dvadeset aminokiselina koje ljudsko telo koristi za izgradnju proteina. Osam ovih aminokiselina se nazivaju “esencijalne”, jer moraju da se unose ishranom. Ostalih 12 aminokiselina ljudsko telo može da proizvodi.

Untitled

Sadržaj osam esencijalnih aminokiselina u biljnim namirnicama koje najčešće konzumiraju osobe koje su na biljnoj ishrani. S desna u levo: izoleucin,
leucin, lizin, metionin, feninalanin, treonin, triptofan i valin.

U tabeli iznad su prikazane količine ovih osam esencijalnih aminokiselina u biljnim namirnicama koje najčešće koriste osobe koje su na potpuno biljnoj ishrani. Radi upoređenja, u desnom donjem delu tabele nalaze se preporučeni dnevni iznosi ovih aminokiselina. Možemo zapaziti da su iznosi kod svih ovih namirnica daleko viši od preporučenih što jasno ukazuje da raznovrsna i uravnotežena biljna ishrana zadovoljava čovekove potrebe za esencijalnim aminokiselinama.

Drugim rečima, nije potrebno da konzumiramo proteine životinjskog porekla da bismo imali jake mišiće. Svi proteini koje konzumiramo moraju da se u našem organizmu razlože na aminokiseline, pa da se njihovim kombinovanjem stvaraju potrebni proteini. Najbolja opcija za čoveka su definitivno aminokiseline i proteini iz biljaka.

protein2

Jednu od najboljih izjava o ovoj temi dao je ugledni naučnik i nutricionista dr Mark Mesina sa Univerziteta Mičigen koji je radio na američkom Nacionalnom institutu za proučavanje raka u Odseku za ishranu i rak. Pošto je detaljno govorio o ravnoteži aminokiselina u biljnim proizvodima, dao je sledeći zaključak: “Kada ljudi jedu dovoljno žitarica, mahunarki i povrća tokom dana, i kada unose dovoljno kalorija, praktično je nemoguće da im nedostaju proteini.

Savremeni čovek se u velikoj meri hrani mesom i unosi u organizam velike količine proteina što izaziva velike probleme i to tamo gde se najmanje očekuje – u slabljenju kostiju. Više istraživanja je potvrdilo da prekomerno konzumiranje proteina izaziva gubitak kalcijuma iz našeg tela, koji je 99% uskladišten u kostima, što dovodi do njihovog slabljenja i sklonosti ka lomu.

U jednom od brojnih istraživanja, zdravim mladim odraslim muškarcima pažljivo je kontrolisana ishrana u periodu od četiri meseca, a naročito unos kalcijuma i proteina. Tokom tog perioda svi oni su konzumirali 1400 mg kalcijuma dnevno, što predstavlja iznos koji danas preporučuje većina savremenih nutricionista, a što je dosta više od američke preporučene dnevne doze koja iznosi 1000 mg. Ispitanici su bili podeljeni u tri grupe – prva je preko ishrane unosila 48 grama proteina dnevno, druga 95 grama (tadašnji američki prosečni unos je bio 99 grama), a treća 141 gram. A zatim je mereno povećanje ili gubitak kalcijuma u telu svakog od ispitanika analizom količine kalcijuma koji se izbacivao preko urina i stolice.

Untitled

Kao što se vidi na grafikonu iznad, oni koji su unosili malo proteina (48 grama dnevno) imali su povećanje kalcijuma od 20 mg dnevno, što je uticalo na jačanje njihovih kostiju. Sa druge strane, oni koji su konzumirali previše proteina imali su veliki gubitak kalcijuma – treća grupa je gubila čak 70 mg kalcijuma dnevno zbog unosa 140 grama proteina u dnevnim obrocima.
Postoji hrana koja čini da sredina u našem organizmu bude kisela, što predstavlja nepovoljan ambijent za naše ćelije. Da bi sredinu učinio alkalnom, organizam mora da izvlači alkalne elemente (kalcijum, magnezijum, kalijum) iz kosti ju, zuba, noktiju i kose, i tako oni propadaju.

vegan-diet-healthy
Postavlja se pitanje: Odakle dolaze snažni mišići životinjama biljojedima kao što su noso rog, bik, bizon ili slon? Šta oni jedu?
Odgovor je: “Uglavnom jedu travu.” Ono što je od nedavno postao hit u ljudskoj ishrani jeste upravo trava. Trava od mlade pšenice i mladog ječma pokazale su se kao veoma moćno sredstvo za jačanje organizma i nadvladavanje bolesti. Istraživanja pokazuju da je hranljiva vrednost trave neverovatno velika.

Trava od mladog ječma, na primer, sadrži:

– preko 250 puta više vitamina A od zelene salate;

– preko 25 puta više kalijuma od banane;

– preko 11 puta više kalcijuma od mleka;

– preko 11 puta više gvožđa od celera;

– preko 2,5 puta više proteina od mesa i 15 puta više od mleka;

– preko 7 puta više vitamina C od pomorandže;

– preko 10 puta više vitamina B1 od spanaća.

Poznato je da je zeleno lisnato bilje i povrće izuzetan izvor hranljivih sastojaka. Na žalost, ljudi ga slabo jedu, a životinje biljojedi u izobilju. To je jedan od razloga zašto je čovek jedini bolestan organizam u prirodi.

TColin-Campbell-HLife-Najveće medicinsko istraživanje obavljeno je 70-ih godina 20. veka kada je kineski premijer Čuo En Laj oboleo od raka. On je želeo da utvrdi uzroke raka i naručio je
medicinsko istraživanje na celokupnoj kineskoj populaciji od 890 miliona ljudi. Istraživanje je sprovodilo 65.000 medicinskih radnika i pomagača, a bilo je vođeno od
strane dr Kolina Kembela sa Univerziteta Kornel u Americi. Dr Kembel je izneo rezultate ovog istraživanja u svojoj knjizi “China Study” (kod nas je objavljena pod nazivom “Moć ishrane”).

Među brojnim korisnim rezultatima i eksperimentima iz ovog istraživanja navešćemo jedan koji je veoma ilustrativan za našu analizu. Grupi pacova je ubrizgan aflatoksin
– najmoćniji poznati kancerogen (izazivač raka). Onda je grupa podeljena u dva dela. Prva je dobijala ishranu sa 20% proteina životinjskog porekla, a druga sa 20% proteina biljnog porekla (korišćen je biljni protein gluten). Svi pacovi koji su hranjeni proteinima životinjskog porekla su uginuli od raka, dok se to nije desilo nijednom pacovu hranjenom biljnim proteinima. Onda je prva grupa pacova počela da dobija biljne proteine, a druga životinjske, i odmah se uočilo kako broj obolelih i uginulih u prvoj grupi opada, a u drugoj raste.

download

Ovo i druga istraživanja su potvrdila superiornost biljnih proteina. Što se tiče jaja i pečurki, kao potencijalnih izvora proteina, treba reći da su jaja veliki izvor lošeg holesterola i da zbog nehigijenskih uslova na farmama pilića i neadekvatnog tretiranja ovih životinja, uključujući ishranu zasnovanu na koncentratima, veliki procenat jaja na tržištu predstavlja potencijalni izvor zaraze, naročito bakterijom salmonelom koja izaziva velike stomačne tegobe.
Pečurke su saprofitski organizmi koji žive na uginulim ostacima i klasifikuju se kao organizmi između biljaka i životinja. Kod njih se ne odvija proces fotosinteze kao kod biljaka, i zato nisu proizvođači hrane. Predstavljaju slabiji izvor hranlji vih sastojaka u odnosu na biljke. Mnoge vrste pečuraka su otrovne i njihovo konzumiranje je pod velikim znakom pitanja.

U najkraćem, čovek je jedini biljojed u prirodi koji se hrani mesom i namirnicama životinjskog porekla. Takođe, čovek je jedini sisar u prirodi koji pije mleko nakon perioda dojenja.

Literatura:

Ishrana za sportiste  –  Dr Milisav Nikolić

Jedno reagovanje na “Proteinski mit”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *